U saradnji sa Sindikatom sudske vlasti, objavljujemo autorski tekst o sindikalnom udruživanju sudija i javnih tužilaca. Autorke, sudija Višeg suda u Požarevcu Gordana Vidojković i viši sudijski saradnik Osnovnog suda u Nišu Zorana Ilić, pokazuju da pravo na sindikalno delovanje nije u suprotnosti sa Ustavom i međunarodnim standardima. Naprotiv, to može biti pouzdan mehanizam za zaštitu nezavisnosti pravosuđa i poboljšanje uslova rada. One podsećaju i da je u domaćoj praksi i dalje preovlađujuće mišljenje da je sindikalno udruživanje pravosudnih funkcija nedozvoljeno, iako za to nema ustavnog ni međunarodnog osnova. Autorke ističu da se time neopravdano uskraćuje pravo na udruživanje, te otvaraju prostor za raspravu o značaju sindikalnog organizovanja u pravosuđu.
Sindikalno delovanje sudija i javnih tužilaca treba da bude najpouzdanije sredstvo za zaštitu i unapređenje položaja pravosuđa. Učešće sudija i javnih tužilaca u radu sindikata je u skladu sa standardima etike, a njihovo pravo na sindikalno udruživanje propisano je Ustavom Republike Srbije (u dalјem tekstu „Ustav“).
Postavlјa se pitanje da li je ovaj opšteprihvaćeni stav u našoj zemlјi [da se sudije i javni tužioci ne mogu sindikalno udruživati] zapravo na uštrb prava na slobodu udruživanja zaposlenih radi borbe za pobolјšanje materijalnog i statusnog položaja istih, kao i uslova rada, a koja borba se jedino može realizovati i rezultirati kroz sindikalno delovanje kao dostignuća moderne civilizacije na polјu ostvarivanja prava zaposlenih.
Odredbom čl. 55. Ustava jemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja. Drugi stav istog člana propisuje da se udruženja osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi državni organ, u skladu sa zakonom, a treći da sudije Ustavnog suda, sudije, javni tužioci, Zaštitnik građana, pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti članovi političkih stranaka. Pored toga, član 8. Zakona o sudijama i član 59. Zakona o javnom tužilaštvu propisuju da sudija, odnosno javni tužilac, ima pravo da se udružuje u strukovna udruženja radi zaštite svojih interesa i očuvanja nezavisnosti, odnosno samostalnosti, u radu, ali ovu odredbu treba tumačiti kao pojašnjenje nedovolјno određenog pojma „drugo udruživanje“ koji je sadržan u citiranoj odredbi člana 55. Ustava, odnosno iako Zakon o sudijama, odnosno Zakon o javnom tužilaštvu, ne spominje izričito sindikat, već samo strukovno udruženja, Ustav jedino zabranjuje sudijama i javnim tužiocima da budu pripadnici tj. članovi političkih stranaka, pa se izvodi zaklјučak da im članstvo u sindikatu nije zabranjeno, dakle da se sudije i javni tužioci mogu udruživati u sindikate i biti članovi sindikata, što je uostalom u skladu i sa međunarodnim standardima.
Univerzalna deklaracija o lјudskim pravima, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i Evropska konvencija o lјudskim pravima u pogledu prava na sindikalno udruživanje nameću ograničenja kod određenih zanimanja, poput pripadnika vojske i policije, ali sudije i javni tužioci nisu izričito pomenuti u ovom kontekstu i uživaju slobodu sindikalnog udruživanja jednako kao i drugi građani, a o čemu svedoči i izričito izjašnjenje Komiteta Međunarodne organizacije rada za sindikalne slobode da su odredbe nacionalnih zakona koje uskraćuju pravo sudijama i javnim tužiocima da osnuju sindikate u suprotnosti sa principima slobode udruživanja zagarantovane relevantnim konvencijama, pre svega Konvencijom Međunarodne organizacije rada br. 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava, koju je Republika Srbije ratifikovala 23. jula 1959. godine. Pored navedenog, mišlјenje Konsultativnog veća evropskih sudija br. 3 predviđa da sudije mogu da se pridruže sindikatima shodno svom pravu na slobodu udruživanja, ali ovo pravo može biti ograničeno zabranom uživanja prava na štrajk kao jednog od osnovnih prava povezanih sa sindikalnim delovanjem.
S druge strane, pravo na štrajk prema članu 61 Ustava RS imaju zaposleni i to u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, a ono može biti ograničeno samo zakonom, shodno prirodi ili vrsti delatnosti. Kako nosioci pravosudnih funkcija u RS nisu ni zaposleni, a ni državni službenici koji zasnivaju radni odnos, onda i ne ostvaruju prava iz radnog odnosa, već prava po osnovu rada, a koja se odnose na radno vreme, odmor, plaćeno odsustvo, platu, naknadu plate itd. Uskim tumačenjem se dolazi do zaklјučka da sudije nemaju pravo na štrajk, iako se širim tumačenjem može doći i do drugačijeg zaklјučka, ali navedeno može biti predmet diskusije, jer ovo pravo nije sudijama izričito uskraćeno zakonom, poput na primer, pripadnicima Vojske Republike Srbije.
Imajući u vidu uporednu praksu evropskih zemalјa, može se zaklјučiti da u Francuskoj sindikalno udruživanje sudija ne samo da nije zabranjeno, već su profesionalni sindikati formalno uspostavlјeni unutar sudstva, pri čemu se sindikalno organizovanje smatra prikladnim mehanizmom za podsticanje obnove sudijske etike kroz aktivnosti, u prilog vladavini prava.
Nadalјe, Osnovnim principima o nezavisnosti sudstva, donetim od strane Ujedinjenih nacija propisano je da sudije imaju pravo na slobodu izražavanja, uverenja, udruživanja i okuplјanja, kao i drugi građani, ali da istovremeno, pri korišćenju ovih prava sudije moraju očuvati dostojanstvo svoje funkcije i nepristrasnost i nezavisnost pravosuđa. Ovi Principi Ujedinjenih nacija, upućeni državama članicama sa cilјem da im pomognu u obezbeđivanju i unapređenju nezavisnosti sudstva, ne propisuju niti sadrže ništa što bi moglo poslužiti kao osnov za zabranu sindikalizacije sudija. Takođe, Bangalorska načela sudijskog ponašanja, usvojena na nivou Ujedinjenih nacija sa cilјem uspostavlјanja okvira za regulisanje sudijskog ponašanja, te usmerena prema samim sudijama, predviđaju da sudije mogu, zajedno sa drugim sudijama, osnovati ili se priklјučiti sindikatu ili strukovnom udruženju koje je organizovano radi zaštite i unapređenja uslova službe i visine plata sudija. Stav da sudije mogu pristupati sindikatima na osnovu svog prava na slobodu udruživanja, uz mogućnost ograničenja ovog prava zabranom ostvarivanja prava na štrajk koje predstavlјa jedno od osnovnih prava povezanih sa sindikalnim delovanjem, je izričito zastuplјen u Mišlјenju br. 3 Konsultativnog saveta evropskih sudija (CCJE).
Imajući u vidu uporednu praksu evropskih zemalјa, može se zaklјučiti da u Francuskoj sindikalno udruživanje sudija ne samo da nije zabranjeno, već su profesionalni sindikati formalno uspostavlјeni unutar sudstva, pri čemu se sindikalno organizovanje smatra prikladnim mehanizmom za podsticanje obnove sudijske etike kroz aktivnosti, u prilog vladavini prava. Iako francusko zakonodavstvo ne podrazumeva posebne propise kojima se izričito dozvolјava sindikalno udruživanje sudija, sudijski sindikati imaju isti pravni status kao i drugi profesionalni sindikati u Francuskoj, i shodno tome uživaju sva prava koja proizilaze iz radnog zakonodavstva, a visok stepen sindikalne organizovanosti u francuskom sudstvu smatra se faktorom koji značajno doprinosi višem nivou zaštite sudija. S druge strane pak, špansko zakonodavstvo predstavlјa primer koji se može smatrati suprotnim relevantnim međunarodnim standardima kada je reč o uživanju prava sudija da osnivaju sindikate. Međutim, u februaru 2009. godine sudije u Španiji su prvi put stupile u štrajk zahtevajući bolјi pravni položaj, koji podrazumeva veće plate, pooštravanje sankcija za sudije koje ne poštuju propise i prilagođavanje opterećenju na radu. Navedeno ukazuje na ograničenu delotvornost izričite zabrane prava sudija na osnivanje sindikata i istovremeno potvrđuje pretpostavku da sudijska udruženja mogu preuzeti funkcije koje tradicionalno pripadaju sindikatima, kao što je organizovanje i sprovođenje štrajka kao nejdelotvornijeg vida borbe za pobolјšanje položaja radnika. Praksa u Nemačkoj upućuje na to da ne postoji formalna sindikalizacija sudija, ali značajnu ulogu u borbi za unapređenje položaja sudija imaju profesionalna udruženja istih, čiji legitimitet prevazilazi puku ulogu sudija, imajući u vidu da se konsultuje od strane nadležnog ministra u vezi sa svim zakonskim promenama koje se tiču pravosuđa, te se može zaklјučiti da ovo udruženje sprovodi aktivnosti koje su po svojoj suštini slične sindikalnim. U Luksemburgu sudijska udruženja, iako nisu registrovana kao sindikati, u praksi deluju kao takva, dok se u Grčkoj sudijska udruženja samoidentifikuju kao sindikati. Aktivnosti koje su karakteristične za sindikalno delovanje, kao što je borba za povećanje plata sudija, pobolјšanje uslova rada istih, kao i učešće u procesu kreiranja zakona koji se odnose na sudije, preduzimaju profesionalna udruženja sudija u Polјskoj i Rumuniji, dok su šezdesetih godina 20. veka u Italiji sudije formirale sindikate, zahtevajući bolјe uslove rada i slobodu od ograničenja koja su im nametala viša sudska tela. Zakon o radu Republike Srbije („Sl. glasnik RS“ br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-odluka US, 113/2017 i 95/2018-autentično tumačenje), u odredbi čl. 206, sindikat zaposlenih definiše tako što se zaposlenima jamči sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja bez odobrenja, uz upis u registar. Odredbom čl. 5 st. 1 istog zakona regulisano je da je zaposleni fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca. Ukoliko bismo napred navedenu zakonsku odredbu tumačili ekstenzivno, sudija i javni tužilac je svakako fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca, jer isti uživa sva prava iz radnog odnosa, te snosi i obaveze i odgovornosti po osnovu istog. Međutim, u pravnoj praksi Republike Srbije je opšteprihvaćeni stav da se sudije i javni tužioci ne mogu sindikalno udruživati, niti biti članovi sindikata. Sa osvrtom na navedeno, kao i na iznetu međunarodnu pravnu regulativu, te prethodno prezentovana stanovišta zakonodavstava i prakse evropskih zemalјa, postavlјa se pitanje da li je ovaj opšteprihvaćeni stav u našoj zemlјi zapravo na uštrb prava na slobodu udruživanja zaposlenih radi borbe za pobolјšanje materijalnog i statusnog položaja istih, kao i uslova rada, a koja borba se jedino može realizovati i rezultirati kroz sindikalno delovanje kao dostignuća moderne civilizacije na polјu ostvarivanja prava zaposlenih.
Gordana Vidojković, sudija Višeg suda u Požarevcu
Zorana Ilić, viši sudijski saradnik Osnovnog suda u Nišu
Radnički glas 