18.07.2025. Pregovori o zaradama u pravosuđu. Teorija stvarne konkurencije

Objavljeno od straneRadnički glasObjavljeno uPodcastOznake:,
Kada će zaposleni u pravosuđu ostvariti svoje pravo na topli obrok i regres?
Da li visoke cene otkrivaju monopol ili logiku kapitalizma?

Pregovori o zaradama u pravosuđu. Teorija stvarne konkurencije – Radnički glas

Nakon pregleda najvažnijih vesti iz protekle nedelje, u rubrici Pogon slušate snimak uživo obraćanja predsednika Sindikata sudske vlasti Nemanje Đurića nakon prvog sastanka u procesu mirnog rešavanja spora koji vode sa Ministarstvom pravde. U rubrici Čitaonica govorimo o teoriji stvarne konkurencije ekonomiste Anvara Šaika.

Sudski čekić i vaga

Izdvajamo iz političkog pregleda

U utorak, 15. jula, Socijalno-ekonomski savet Srbije doneo je odluku da se od 1. oktobra minimalna zarada poveća na 58.630 dinara, što predstavlja rast od 9,4 odsto. Cena jednog radnog sata biće povećana sa 308 na 337 dinara. Plate u javnom sektoru ostaju nepromenjene, što znači da će veći broj zaposlenih i veći broj struktura u tom sektoru u praksi biti na minimalnoj zaradi. Pored toga, ministar prosvete najavio je da će povećanje zarada od 1. januara biti manje od očekivanog, čime će biti prekršen postojeći dogovor sa zaposlenima u prosveti i doći će do dodatnog urušavanja nivoa zarada u javnom sektoru u odnosu na prosečne zarade u zemlji. Predstavnici sindikata ocenili su da je povećanje trebalo da stupi na snagu već od jula, s obzirom na rast troškova života i visoku inflaciju.



U sredu, 16. jula, ispred zgrada Evropskog parlamenta i Evropske komisije u Briselu protestovalo je više stotina poljoprivrednika iz različitih zemalja Evropske unije zbog nacrta budžeta Evropske unije za period od 2028. do 2034. godine. Nacrt predviđa smanjenje sredstava za Zajedničku poljoprivrednu politiku u odnosu na prethodni sedmogodišnji budžet, sa oko 387 milijardi evra na približno 300 milijardi. Prema predlogu Evropske komisije, predviđeno je i ograničenje visine direktne pomoći pojedinačnim poljoprivrednicima, kao i spajanje različitih fondova u jednu budžetsku celinu koju bi države članice raspoređivale u skladu sa sopstvenim prioritetima. Organizacije poljoprivrednika istakle su da će predložene promene ozbiljno ugroziti njihovu ekonomsku sigurnost i stabilnost proizvodnje hrane u Evropskoj uniji.