Kako Aerodrom ketering kažnjava radnike koji su pre pola godine stupili u štrajk zbog neuplaćenih doprinosa?
Kako se bosanski rudari bore protiv urušavanja i zatvaranja rudnika uglja?
Mogu li radnici i sindikati u Srbiji da se izbore da poslodavci ispoštuju ograničenja radnog vremena?
Da li je socijalizam odozdo uvek socijalizam sa radnog mesta?
U rubrici Pogon slušate razgovor sa Draganom Kabićem, predsednikom sindikalne organizacije Aerodrom ketering, povodom nedavnog otpuštanja četrdeset radnika beogradskog aerodroma. U nastavku Pogona, razgovaramo sa Zuhdijom Tokićem, predsednikom sindikata Rudnika uglja Kreka, povodom najave stečaja u dva rudnika mrkog uglja u Bosni i Hercegovini. Na Forumu emitujemo deo diskusije Radničkog glasa o borbi za ograničenje radnog vremena. U rubrici Čitaonica govorimo o pamfletu američkog revolucionarnog socijaliste Hala Drejpera, Dve duše socijalizma.
Izdvajamo iz političkog pregleda
Sindikat smenskih radnika TENT-a i Sindikat EPS TENT održali su 13. marta štrajk upozorenja u termoelektrani Nikola Tesla u Obrenovcu. Sindikati zahtevaju da se povećaju plate radnika u tom preduzeću, budući da su zarade već tri godine na istom nivou, iako je u međuvremenu došlo do ogromnog rasta cena. Na protestu ispred upravne zgrade TENT-a okupilo se oko pet stotina radnika. Radnici su nezadovoljni zato što poslodavac nije usvojio trogodišnji programa poslovanja Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije, kojim je predviđeno povećanje ličnih dohodaka zaposlenih za šest odsto. Oni smatraju da je to malo s obzirom na visinu inflacije, kao i činjenicu da plate nisu rasle u protekle tri godine.
***
Uprkos protestima sindikata i snažnom otporu na ulicama, režim francuskog predsednika Emanuela Makrona iskoristio je posebna ustavna ovlašćenja vlade i nametnuo takozvanu penzionu reformu bez glasanja u parlamentu. Ovim je, između ostalog, nametnuto da Francuzi sada moraju da rade u proseku dve godine duže kako bi stekli uslove za penzionisanje, odnosno da umesto sa 62, u penziju idu sa 64 godine. Ovo je izazvalo novi talas radikalnijih protesta, sa otvorenim sukobima sa policijom. Protestni skupovi održani su u gotovo svim većim gradovima – Marseju, Nantu, Kanu, Brestu, Dižonu, Grenoblu i Ansiju. Skup u Parizu održan je i pored zabrane okupljanja. Na protestu u Bordou izbio je incident između demonstranata i policije, koja je koristila suzavac pošto je grupa okupljenih palila kontejnere za smeće. Uprkos tome, glasanje za opoziv predsednika Makrona u parlamentu nije uspelo. Sindikati pozivaju na nastavak protesta i najavljuju novi talas štrajkova.
***
Nakon skoro godinu dana sindikalnih akcija i višednevnih štrajkova, radnici organizovani u britanskom Sindikatu železnice, pomorskog i drumskog saobraćaja (RMT) glasali su da prihvate novu, poboljšanu ponudu povećanja plate i da obustave najavljene štrajkačke akcije. Konačni dogovor podrazumeva povećanje plata od 14,4% za najniže plaćene poslove i 9,2% za radnike sa najvećim platama. Štrajkovi britanskih železničara su tokom poslednjih meseci doveli do ogromnih poremećaja u železničkoj mreži. U junu protekle godine sindikati su uspešno organizovali najveći štrajk železnica u poslednjih 30 godina u Velikoj Britaniji, kada je 40 hiljada radnika napustilo radna mesta nezadovoljno platama, uslovima rada i radnim mestima. Istovremeno, sve veći broj britanskih radnika u transportu, zdravstvu, obrazovanju i javnom sektoru zahteva bolje plate kako bi održali korak sa rastućom inflacijom i troškovima života.
Prema saznanjima Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja, grad Beograd će danas, u petak 24. marta, svim zaposlenima isplatiti solidarnu pomoć od 25 hiljada dinara. Podsećamo, isplata solidarne pomoći bila je osnovni, minimalni zahtev ovog sindikata, koji je 8. marta organizovao protest ispred skupštine grada. Sindikat je argumentovano branio stav da je u pitanju dogovorena pomoć koja se odnosi na prethodnu, 2022. godinu, dok su od gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića zauzvrat dobili uvrede i optužbe da lažu. O borbi ovog sindikata za bolji materijalni položaj i uslove rada, kao i izveštaj sa njihovog protesta, poslušajte priloge na našem prethodnom izdanju podcasta, za 10. mart.
***
Na nedavno održanim pokrajinskim izborima u Holandiji, Pokret poljoprivrednika-građana ostvario je veliki uspeh i osigurao mesto najveće partije u gornjem domu parlamenta. Ovaj pokret osnovan je 2019. godine, a izrastao je iz velikih protesta holandskih malih poljoprivrednika, koji su se pobunili protiv vladinih planova za smanjenje emisije azota, koji su u praksi značili drastično rezanje stočnog fonda i zatvaranje hiljada poljoprivrednih domaćinstava. Poljoprivrednici i njihov pokret insistiraju na tome da holandska vladajuća klasa vodi licemerne zelene politike, boreći se navodno protiv klimatskih promena, i to preko leđa domaćih radnika u poljoprivredi, dok i dalje sarađuje s najvećim zagađivačima na globalnom nivou.
***
Predlog južnokorejske vlade da produži nedeljno radno vreme izazvao je oštru reakciju pre svega mlađih radnika i sindikata. Radnički protesti primorali su predsednika Južne Koreje Sok-jul Juna da zatraži od Vlade preispitivanje reforme politike radnog vremena. Konzervativna vlada Južne Koreje predložila je početkom meseca izmene zakona kojima bi gornja granica za dužinu nedeljnog radnog vremena sa sadašnja 52 sata bila povećana na čak 69 sati. Demonstranti i sindikati istakli su da bi produžavanje nedeljnog radnog vremena uništilo balans između poslovnog i privatnog života i ugrozilo zdravlje ljudi. Istraživanja su već pokazala da je dugačko radno vreme osnovni razlog što Južna Koreja ima najnižu stopu nataliteta u svetu, dok je ujedno broj samoubistava na sto hiljada stanovnika jedan od globalno najviših.
Muzika na podcastu: Džezbollah
Radnički glas 