Kako gradska vlast ponižava vaspitačice i sve radnike u predškolskom?
Koji su osnovni problemi radnika u fabrici kablova Jura u Rači?
Da li je timski rad korak ka boljoj preraspodeli posla ili zapravo primorava radnike da rade više nego ranije?
U rubrici Pogon slušate intervju sa Bosiljkom Jovonović ispred Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije, koji je ove srede, na Dan žena, organizovao protest u Beogradu, usled jako lošeg materijalnog položaja zaposlenih. Čućete i govor koji je spremačica Branka Tomić održala na ovom protestu. U nastavku Pogona, razgovaramo sa Sašom Markovićem, glavnim poverenikom sindikata Nezavisnost u fabrici Jura u kragujevačkoj Rači, koji je ove nedelje pokrenuo novu kampanju za omasovljavanje sindikata. Na Forumu emitujemo deo diskusije Radničkog glasa o zahtevima poslodavaca za timskim radom i kako on vodi do pojačane eksploatacije na radnom mestu.
Izdvajamo iz političkog pregleda
U subotu 25. februara, četiri dana nakon zadobijene povrede na radu, preminula je radnica fabrike Leoni u Kraljevu. Danka Ranković je zadobila povrede kada se onesvestila i pala na svom radnom mestu. Zaposleni u fabrici koji su se oglasili u medijima tvrde da su povrede na radu česte i da su posledica dugih smena, koje traju i po 10 sati, kao i kratkih pauza koje traju samo 30 minuta, za koje vreme radnici i radnice ne mogu ni da stignu do kantine. Kao deo užasnih uslova rada, navode nedostatak adekvatne opreme kao i da neretko rade noćne pa jutarnje smene. Iz kompanije Leoni tvrde da je do povrede na radu došlo usled navodnog slučajnog spoticanja i pada, kao i da tog dana Danka nije radila smenu od 10 sati. Kompanija Leoni, koja u Srbiji ima četiri fabrike za proizvodnju kablovskih sistema, poznata je i po tome što je 2019. godine zahtevala da radnici i radnice potpišu dokument kojim dobrovoljno odustaju od nekih od zakonom zagarantovanih radnih prava. Taj zahtev je zbog pritiska javnosti kasnije navodno povučen, ali radnici tvde da su elementi ovog dokumenta sada upisani u nove ugovore o radu.
***
Sindikat Nezavisnost u Galenici objavio je da je nakon više od četiri teških meseci okončao pregovore sa poslodavcem, u kome se ozbrio za značajno povećanje plata: od marta, svi zaposleni dobiće povećanje od 12%, što je u medijalnom iznosu oko 7.000 din, dok će oktobra zaposleni dobili i linearno povećanje od 3.500 dinara, što zajedno u proseku iznosi oko 18%. Sindikat Nezavisnost u Galenici započeo je svoju aktivnu borbu za bolje zarde kada je u junu mesecu prošle godine organizovao štrajk u galenici, i izborio se za povećanje zarade između 14 i 17 procenata. Sindikat najavljuje nove zahteve za veće zarade za početak 2024. godine, kada ih očekuju pregovori za novi kolektivni ugovor.
***
U petak, 24. februara, Sindikat Nezavisnost Instituta za nuklearne nauke Vinča organizovao je štrajk upozorenja u Centru za motore i vozila ovog instituta. U štrajk su stupili zaposleni u centru, nezadovoljni najavljenim smanjenjem zarada, koje je posledica politike nejednake primene Pravilnika o radu. Najava štajka rezultovala je pregovorima, na kojima je poslodavac navodno prihvatio većinu zahteva sindikata. Međutim, zaposleni i dalje traže pravno obavezujuće garancije da će ispuniti svoja obećanja sa pregovora. O sindkalnom organizovanju u Institutu za nuklearne nauke Vinča, kao i o naporima sindikata da se izbori za kolektivni ugovor, razgovarali smo sa poverenicom sindikata u Vinči, Marijanom Petković, na podcastu za 29. jul 2022.
Zaposleni u prvoj smeni, u tekstilnoj fabrici Džinsi u Leskovcu, su u sredu 1. marta obustavili rad zbog kašnjenja januarskih zarada. Oni su se prvo okupili u menzi, odakle ih je poslodavac oterao, te su svoj protest nastavili sedeći pored svojih mašina. Radnicama i radnicima je ubrzo posle odluke o protestu najpe obećana, a zatim popodne i uplaćena januarska zarada nakon čega je druga smena nastavila sa radom. Fabrika Džinsi posluje u Leskovcu 12 godina i u njoj trenutno radi oko 700 radnika, uglavnom žene. Kako navode, ovo nije prvi put da plate u fabrici kasne: tokom cele prošle godine isplaćivane su sa zakašnjenjem.
***
U utorak 28. februara, nedaleko od grada Larise u Grčkoj, putnički voz sa više od 350 ljudi sudario se sa teretnim vozom, pri čemu je poginulo najmanje 57 ljudi. Predstavnici Sindikata zaposlenih u grčkoj železničkoj kompaniji su nakon nesreće saopštili da je krivac za tragediju grčka država, koja nije modernizovala železnice i uvela sigurnosne protokole, zbog čega vozovi u Grčkoj saobraćaju u istim uslovima kao iz šezdesetih godina prošlog veka. Dok je država, pod sumnjom da je odgovoran za nesreću, uhapsila šefa železničke stanice u Larisi, sindikat je poručilo da se zločini u vezi sa železničkom nesrećom neće zataškati, kao i da nije kriv jedan radnik, već sve prethodne vlade. Sindikati su organizovali dvodnevni štrajk železničara, a u nedelju, 5. Marta, zajedno sa studentskim i ženskim organizacijama, izveli su 10.000 ljudi na ulice Atine, koji su uzvikivali parole poput „Država je ubica!“, „Odmah smenite Micotakisa!“ i „Vas 300 narodnih poslanika ćuti!“.
***
Godinu dana nakon početka Ruske invazije na Ukrajinu, 24. februara, u gradovima širom Evrope održani su antiratni protesti sa zajedničkom porukom kako većina stanovnika Evrope želi mir i ne podržava politiku koja Evropska unija vodi prema ratu u Krajini . Na potestima se čula poruka da Evropska unija, zajedno sa Sjedninjenim Američkim Državama, aktivno učesrtvuje u nastavku razaranja Ukrajine, imperijalnoj podeli sveta, trci u naoružanju i profitu vojnoindustrijskog kompleksa, novim eskalacija između nuklearnih vojnih sila, kao i da sprečava pregovore o primirju u Ukrajini. Novonastala Evropska koalicija za mir u Italiji je na ulice izvela hiljade ljudi protiv zapadnih sankcija Rusiji i slanja oružja u Ukrajinu, koji su između ostalog skandirali „Dole oružje, gore plate!“ i „Italija napolje iz NATO-a i Evropske unije“. Velike demonstracije su održane i na ulicama Pariza i Londona: koalicija Stop the war na londonskom protestu od 3 hiljade ljudi posebno je kritikovala ekspanziju NATO-a na Istok. Ovom pokretu se u Hrvatskoj pridružila novoosnovana Ad hoc feministička antiratna koalicija koja je održala protest u Zagrebu, a od državnih vlasti i struktura Evropske unije zahtevala je da osiguraju primirje i započinjanje mirovnih pregovora, naglasivši kako je to većinsko opredjeljenje ljudi širom Evrope. Istovremeno, u Rusiji traje aktivna represija antiratnih aktivista od strane putinovog režima, u okviru koje je do sada uhapšeno skoro 20 hiljada ljudi.
Muzika na podcastu: Džezbollah
Radnički glas 