Na koji način su se radnici Aerodrom keteringa organizovali u borbi za nesplaćene doprinose i zdravstveno osiguranje?
Kako žive i kako se bore romske porodice u Nišu kojima je vlast isključila struju?
Kako se imperijalne sile ponašaju prema zemljama koje svoje ekonomiju zasnivaju na rudnim sirovinama?
Da li je spontanost pobune dečja bolest sindikata ili je ona potrebna i dobro organizovanom sindikatu?
U rubrici Pogon razgovaramo sa Draganom Kabićem, predsednikom sindikata u Aerodrom Keteringu, o višegodišnjoj krizi u ovom preduzeću, o pritiscima na sindikat i o njihovoj borbi za radna prava. U rubrici Ulica, razgovarali smo sa Andrijanom Mikulović iz organizacije Opre Roma, o borbi Roma u naselju Dvanaesti februar u Nišu, kojima Elektrodistribucija knjiži dugovanja stara i do pedeset godina. Na Forumu, slušate delove diskusije o tome šta možemo da naučimo iz situacije u Latinskoj Americi. Konačno, u rubrici Čitaonica, govorimo o pamfletu Roze Luksemburg, Masovni štrajk, partija i sindikati.
Izdvajamo iz političkog pregleda
Inicijativa za radnički Zakon o radu u Hrvatskoj danas u Zagrebu poziva na protest, kako bi se suprotstavili novom zakonu o radu koji je trenutno u procesu u hrvatskom saboru. Po odredbama novog zakona o radu, koji predlaže hrvatska vlada, uvodi se kategorija takozvanih izvanrednih okolnosti, za vreme kojih poslodavac ima pravo da radnicima vanredno umanji platu za 30 procenata, ali u toku kojih se suspenduju ograničenja za prekovremeni rad, noćni rad, premeštaje i slično, i to sve bez obaveze uprave kompanije da dokaže da je zaista u krizi. Pored toga, poslodavcu će biti omogućeno da poveća radnu nedelju za 16 sati i ukine slobodan dan, legalizuje se izuzimanje digitalnih platformi od odgovornosti, rad na određeno vreme može trajati tri godine, a uvodi se i moućnost da se kolektivnim ugovorom propišu uslovi rada koji su ispod uslova definisanih samim zakonom o radu.
***
U utorak 18. oktobra radnici kineske građevinske kompanije započeli su ograđivanje gradilišta na Šodrošu u Novom Sadu, što aktivisti vide kao početak nelegalne gradnje i prenamene zelenih povrština u korist investitorskog urbanizma i krupnog kapitala. U toku dana, započeta je i sistemska i masovna akcija policijskih snaga Novog Sada koji su pokušali da uz opremu za razbijanje demonstracija i primenu sile rasteraju desetine aktivista koji su se okupili da brane Šodroš. Po navodima ekoloških organizacija desetak aktivista je uhapšeno, a policija je posebnu brutalnost ispoljila prema starijima i ženama. Oni najavljuju nastavak odbrane Šodroša, a narednog dana, u četvrtak 19. oktobra organizovali su i masovno okupljanje novosađana na ovoj lokaciji.
***
Protestima širom Irana koji su izbili nakon ubistva Kurdkinje Žine-Mase Amini pridružili su se i radnici iz kompleksa rafinerija u gradu Aselujah, smeštenom na obali Persijskog zaliva. Štrajku koji je spontano počeo u ponedeljak 10. oktobra priključio se veliki broj radnika koji negoduju zbog postupanja takozvane iranske policije za moral. Podsećamo, Žina-Masa Amini, Kurdkinja stara 22 godine ubijena je od strane policije u pritvoru u koji je smeštena zbog nepravilnog nošenja hidžaba. Protesti koji su potom usledili širom Irana i izveli više stotina hiljada ljudi na ulice još uvek ne jenjavaju.
Usled eksplozije metana u turskom državnom rudnika uglja 14. oktobra, u gradu Amasra na obali Crnog mora, poginuo je 41 rudar, dok je od 58 rudara izvučenih iz jame 11 njih još uvek u teškom stanju. Međunarodne federacije sindikata tvrde da je ovakva eksplozija posledica neadekvatnih uslova zaštite na radu i da od velike tragedije 2014. godine u Somi, kada je poginuo 301 rudar, država Tuska nije uradila ništa da se bezbednost rudara poboljša.
***
I ove dve nedelje, stotine hiljada ljudi protestvovali su u Evropi protiv rasta cena i troškova života. Nakon štrajka u francuskom energetskom sektoru koji je trajao tri nedelje, sindikati i partije levice organizovali su u nedelju 16. oktobra masovne demonstracije u Parizu na kojima je bilo 140 hiljada ljudi. Poseban bes izaziva pokušaj predsednika Makrona da anti-radnički budžet za narednu godinu nametne bez glasanja u parlamentu. Demonstranti su se sukobili sa policijom, kako u Parizu, tako i u italijanskoj prestonici, gde se sindikalni protesti protiv inflacije i učešća u ratu u Ukrajini i dalje nastavljaju. Nekoliko desetina hiljada ljudi protestovalo je u i Kišinjevu, glavnom gradu Moldavije, gde talas inflacije i visokih cena goriva potresa ovu zemlju više od pola godine: inflacija je dostigla čak 34%, a cene goriva fluktuiraju iz nedelje u nedelju. Demonstrate organizuje opozicija, tražeći smenu vladajuće partije koja je 2020. došla na vlast obećavajući borbu protiv korupcije.
Palestinci iz nekoliko okupiranih oblasti proglasili su generalni štrajk u znak protesta zbog izraelske opsade kampa Šuafat u istočnom Jerusalimu i susednog grada Anata. U Šuafatu koji je pod okupacijom izraelske vojske od subote 9. oktobra stanovnici nisu imali pristup osnovnoj zdravstvenoj zaštiti, a sukobljavali su se i sa okupacionom vojskom, te je u jednom od sukoba ubijen i izraelski vojnik. U napadima izraelske vojske na Palestince ove godine je ubijeno preko 100 ljudi, od kojih 20 dece. Prema dosadašnjim brojkama, 2022. godina bi mogla postati najsmrtonosnija godina u istoriji izraelske okupacije od 2008.
Muzika na podcastu: Džezbollah
Radnički glas 