Šta za radnike metalskog sektora i njihove porodice znači minimalac koji je ispod minimalne potrošačke korpe? Da li je na pomolu generalni štrajk sindikata u borbi za minimalac?
Zbog čega radnici pošte ponovo izlaze na ulice?
Kako Italija hapsi i kriminalizuje rad sindikalaca i kako joj se borbeni sindikati suprotstavljaju?
Zbog čega Srbiji preti nestašica struje i energenata? Da li je rat u Ukrajini razotkrio licemerje „zelene energetske tranzicije“, koja se kroji po meri vladajuće klase?
U rubrici Pogon, razgovaramo sa Predragom Stojanovićem i Markom Todorovićem, predsednicima sindikalnih organizacija u leskovačkim fabrikama metalskog sektora Jura i Aptiv, koji su se pridružili protestu Saveza samostalnih sindikata Srbije u Beogradu, ispred Palate Srbije, tražeći povećanje minimalca koje bi ispratilo inflaciju. U nastavku Pogona, emitujemo poziv Stefana Mitrovića, predsednika Sindikata radnika pošte Sloga, na protest ispred Glavne pošte, u sredu 28. septembra, za dostojanstven rad i platu radnika pošte. Čućete i razgovor koji smo vodili sa Aliče Minjoli, članicom Međugranskog sindikata Kobas u Italiji, o krimininalizaciji sindikalnih aktivnosti koje sprovodi država Italija. Konačno u rubrici Forum slušate deo diskusije Radničkog glasa o energetskoj krizi..
Izdvajamo iz političkog pregleda
Radnici Aerodrom keteringa, stupili su 21. septembra u potpunu obustavu rada do ispunjenja svojih zahteva, tražeći izmirenje svih zaostalih doprinosa, socijalnog i zdravstvenog osiguranja, koje nije uplaćivano od novembra meseca prošle godine. Zbog toga, preko sto radnika Aerodrom keteringa, ali i čitave njihove porodice, već tri meseca nisu imali zdravstveno osiguranje i nisu mogli da produže svoje knjižice, što je po navodima radnika dovelo do toga da i neki koji su oboleli od najtežih bolesti ne mogu da se leče. Aerodrom ketering je firma koja priprema hranu i snabdeva sve avione Er Srbije, Viz Era, kao i drugih kompanija koje koriste beogradski aerodrom, i bez čijeg rada aerodrom ne može da funkcioniše. Kompanija je, po saznanjima radnika, imala rekordne prihode u julu i avgustu ove godine, sa preko 800 hiljada putnika na aerodromu Srbije i redovnim uplatama od naručioca, pre svega od Er Srbije. Svi radnici u proizvodnji Aerodrom keteringa bili su složni i jedinstveni u obustavi rada, što je dovelo do hitnih celodnevnih pregovora u kojima je posredovalo ministarstvo rada. Država je bila primorana da omogući poslodavcu da u toku jednog dana izmiri sva dugovanja, urgentnom preknjižbom zaostalog povraćaja poreza. Radnici su juče, u četvrtak 22. septembra prekinuli obustavu rada, ali su u pripravnosti da je nastave ukoliko se poslodavac ne bude pridržavao svega što je dogovoreno.
***
Sindikati u rudnicima mrkog uglja u Federaciji Bosne i Hercegovine najavljuju novi talas borbe, jer i vlada Federacije i uprave rudnika i elektroprivrede ignorišu njihove zahteve za pregovorima o produženju, odnosno izmenama i dopunama kolektivnog ugovora. Podsećamo, rudari mrkog uglja su se ovog proleća izborili za povećanje plata i produženje važenja postojećeg kolektivnog ugovora, o čemu smo na podcastu za 3. jun razgovarali sa Mehmedom Hasanovićem, iz Sindikalne organizacije Rudnika mrkog uglja Banovići. Ignorantski stav vlade i uprave sindikati ispravno prepoznaju kao taktiku odugovlačenja, sa krajnjim ciljem da se sabotira kolektivno pregovaranje. Sindikati navode da će, ukoliko do danas, 23. septembra, ne budu stigli odgovori, pristupiti radikalnim oblicima sindikalne borbe.
Sva tri sindikata aktivna u Klinici za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević zatražili su ostavku direktorke te ustanove, kao odgovor na sistematski mobing kojem su izloženi svi zaposleni. U sredu 21. septembra održan je štrajk upozorenja u trajanju od sat vremena, kada su zaposleni u protestu izašli ispred klinike. Združeno je doneta odluka da se 29. septembra stupi u štrajk, ako zahtev za ostavkom ne bude ispunjen. Ovi potezi su odgovor sindikata i radnika na višemesečni mobing od strane direktorke Ivane Stašević Karličić, koji uključuje prekomerna kažnjavanja, pretnje, skoro svakodnevna premeštanja sa jednog na drugo radno mesto, kao i konstantni pritisci da se radnici iščlane iz svojih sindikata. Sindikati navode da je ovakvo postupanje često ne samo na štetu zaposlenih, već i pacijenata na čije lečenje stalne promene lekara mogu negativno uticati.
***
Nakon smrti kurdkinje Mahse Amini 16. septembra, širom Irana izbili su protesti za ženska prava i protiv države. Za njenu smrt optužuje se brutalno postupanje ozloglašene iranske policije za javni moral, koja ju je privela jer je navodno nepropisno nosila hidžab, a prema rečima očevidaca već je u policijskim kolima bila prebijena. Protesti su najpre izbili u kurdskim gradovima, ali su se brzo prošili na sve veće gradove Irana, uključujući milionske urbane sredine poput Teherana, Mašhada, Isfahana, Širaza, Tabriza i Karadža. Na protestima su zabeležene scene žena koje skidaju i pale svoje hidžabe i odsecaju svoju kosu. Zaključno sa jučerašnjim danom, najmanje 31 učesnik protesta je ubijen, više od 450 je povređeno, a stotine žena su privedene zbog nemoralnog ponašanja. Na ulicama Irana mogu se čuti slogani u kojima se traže veća prava za žene, ali i u kojima se osporava legitimitet čitavog iranskog režima: „Žene, život, sloboda“, „Kunemo se na Mahsinu krv da će Iran biti slobodan“ i „Policija za javni moral su ubice“.
Muzika na podcastu: Džezbollah
Radnički glas 