Ko može da živi od minimalca koji je niži i od minimalne potrošačke korpe? Kako će se sindikati suprotstaviti prljavim taktikama poslodavaca i države u pregovorima za minimalac?
Da li nam analiza zasnovana na tezi o „sranje poslovima“ Dejvida Grejbera može pomoći u borbi za bolje društvo? Da li je naš politički cilj da ne radimo ili da radnici preuzmu kontrolu nad procesom rada?
U rubrici Pogon razgovaramo sa potpredsednikom Saveza samostalnih sindikata Srbije Duškom Vukovićem o pregovorima za minimalac. Ko sedi za pregovaračkim stolom, šta je plata od koje može da se živi i da li radnici i radnice u Srbiji mogu da dočekaju 1. januar na postojećem minimalcu – neka su od pitanja o kojima smo govorili sa Duškom. U rubrici Čitaonica slušate razgovor o knjizi Dejvida Grejbera, Sranje poslovi.
Izdvajamo iz političkog pregleda
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, koja predstavlja najveći sindikat u našoj prosvetnoj delatnosti, odlučila je da, kao reakciju na ignorantski stav države prema problemima u ovom sektoru, novu školsku godinu započne štrajkom upozorenja. Prvog septembra, u 819 škola i uz učešće preko 30 hiljada prosvetara, časovi će biti skraćeni na trideset minuta, a istog dana održaće se protestni skupovi. Unija sindikata traži od države isplatu ostatka dugovanja, povećanje plata od 20%, kao i smanjenje broja učenika po odeljenju na 24, na čemu argumentovano insistiraju već godinu dana, jer bi to rešilo mnoge bitne probleme u prosveti, od kvaliteta nastave do nedostatka nove generacije radnika i radnica. Pored toga, Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine je pred 1. septembar pozvao sve sindikate u prosveti na dogovor o zajedničkom delovanju, ističući kao osnovni problem nezakonite obračune zarada u prosveti. O zahtevu Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije da odeljenja u školama budu smanjena, razgovarali smo sa Jasnom Janković, na izdanju podcasta emitovanom 2. jula prošle godine, dok smo sa Dušanom Kokotom i Zlatkom Rahimićem iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, na izdanjima podcasta za 20. maj i 15. jul ove godine govorili o problemima obračuna zarada.
***
Lučki radnici u Filikstou u Velikoj Britaniji započeli su u prošlu nedelju, 21. avgusta, osmodnevni štrajk, zahtevajući smisleno povećanje plata koje bi ispratilo inflaciju. Odluku o štrajku, prvom od 1989. godine, doneli su radnici: glasanju je pristupilo 82% radnika, a za štrajk je glasalo 92%. Filikstou je najveća luka za kontejnerski kargo prevoz u Velikoj Britaniji preko koje ulazi čak 48% robe prevezene pomorskim putem i procenjuje se da će gubici kako lučke kompanije tako i čitave ekonomije biti ogromni, Istovremeno, na severu Nemačke, u lučkom gradu Hamburgu, radnici nastavljaju pregovore za nov kolektivni ugovor, nakon niza obustava rada koje su organizovali u prethodnom mesecu.
Vlasnik Željezare Nikšić, turska kompanija Tosčelik, započela je juče, 25. avgusta, uručivanje otkaza svim radnicima železare, čime se njihovi radni odnosi završavaju 31. avgusta. Ovo je rezultat nedelja neuspešnih pregovora turske kompanije i potencijalnih novih vlasnika. Predsednik sindikata Željezare Ivan Vujović rekao je da radnici ne prihvataju otkaze i traže od države da preuzme upravljanje nad Željezarom i zaštiti radnike, a turskim vlasnicima poručuje da se ne vraćaju u fabriku. Podsećamo, radnici su pre dve nedelje zauzeli fabrički krug i poručili da se o bilo kakvom preuzimanju železare mora pregovarati sa njima a ne sa Tosčelikom. Iza krize sa Željezarom Nikšić stoji nemogućnost kapitalista da sa novim cenama struje i energenata ostvare profit na proizvodima železare. Radnici insistiraju da je uprkos logici kapitala, neophodno sačuvati radna mesta u nikšičkoj Željezari, kao i samu proizvodnju čelika u Crnoj Gori.
***
Preko 150 radnika zaposlenih u kompaniji Alfa technics iz Svilajnca, koji su podizvođači na izgradnji fabrike guma u Zrenjaninu kineskog investitora Linglong, održalo je protest ispred ove fabrike, tražeći da se njihovoj kompaniji isplati dug od 5,5 miliona eura. Radnike je organizovao sam direktor kompanije Alfa technics, koji kaže da svojim zaposlenima nije isplatio plate od 1. juna, kao i da ovaj primer nije usamljen, te da ima više od stotinu domaćih firmi kojima Linglong duguje. Sam Linglong je odgovorio dopisom u kome navode da se ovakvim protestom ugrožavaju odnosi Srbije i Kine, a fabrički krug zatvorili su uz privatno obezbeđenje.
Muzika na podcastu: Džezbollah
Radnički glas 