Zbog čega su se naučnici pobunili i kako mogu da se izbore za poštovanje zakona o radu u nauci?
Zbog čega bivši radnici fabrike Zastava kamioni u Kragujevcu moraju da prete upadom u zgradu gradske uprave kako bi došli do svojih zarada?
Da li je Ukrajinska kriza konsolidovala NATO pakt ili je razotkrila podele između SAD i EU?
U rubrici Pogon, slušate razgovor sa Aleksandrom Kneževićem iz Sindikata nauke, koji je pokrenuo kampanju Za dostojanstven rad u nauci i najavio protest za 28. februar, kako bi se izborili za ukidanje razlika u platama i za sigurna radna mesta. U rubirici Ulica, razgovarali smo sa Milojkom Popovićem, predstavnikom radnika bivše fabrike Zastava kamioni u Kragujevcu koji najavljuju radikalizaciju protesta zbog neisplaćenih zarada od strane države u vrednosti od 160 miliona dinara. U rubrici Forum slušate delove diskusije Radničkog glasa o krizi u Ukrajini, odnosno o novom zveckanju oružja Putinovog režima i NATO pakta.
Izdvajamo iz političkog pregleda
Veliki broj građana Srbije koji su prethodnih godina dobili sudsku presudu i povraćaj novca od banaka, po tumačenju da su sakriveni troškovi obrade kredita i osiguranja nezakoniti, dobili su pre nekoliko dana revizije svojih presuda i nalog da u roku od osam dana vrate novac bankama i to bez prava žalbe. U ovim predmetima je do sada više od 200 hiljada građana uspešno tužilo banke, žalbe banaka su bile odbijane, i građani su dobijali svoj novac nazad. Međutim od 16. septembra prošle godine Vrhovni kasacioni sud je doneo novo tumačenje stao na stranu banaka, te sudovi sada revidiraju stare postupke i primoravaju građane da vrate i novac i sudske troškove bankama, uprkos upozorenjima da se ovim narušava bazična pravna sigurnost i poverenje u sudsku vlast. S obzirom na to da je ukinuto i pravo žalbe, nasamareni građani se sada suočavaju sa izvršnim rešenjima na ogromne sume novca, pod pretnjom prinudne naplate.
***
Makedonski sindikalci iz Saveza sindikata Severne Makedonije su 4. februara stupili u blokadu sedišta udruženja poslodavaca u Skoplju sa zahtevom da se u Sobranju izglasa izmena zakona koji bi povećao minimalac na 60% prosečne plate. Kao razlog navode to da cena potrošačke korpe zbog inflacije drastično raste i da veliki broj radnika, od kojih po zvaničnim statistikama bar 15% radi za minimalac, jedva uspeva da nabavi hranu i ne uspeva da plati struju i vodu. Takođe, za povećanjem minimalca trebalo bi da sledi i povćcanje ostalih plata radnika. Trenutni minimalac iznosi 245 EUR a sindikat zahteva povecanje na 290 EUR. Za sad je vlada zbog velikog pritiska poslodavaca kao odgovor ponudila samo 260 EUR. Sindikalci su nastavili blokadu zgrade i najavili da će kao najveći sindikat u zemlji stupiti u generalni štrajk ukoliko njihov zahtev ne bude ispunjen.
Radnici novosadskog GSP-a su pre nedelju dana organizovali protest u svom preduzecu i najavili da ce od 7. januara stupiti u strajk ukoliko ne dodje do adekvatnog obračunavanja njihovih plata, što bi za njih značilo povišicu. Po važećim ugovorima, vozači bi trebalo da primaju platu koja je 2,8 puta veća od minimalca, međutim, njima je do sada isplaćivano samo 60.000 din sto je oko 30.000 din manje od plate koju bi trebalo da primaju. Osim toga, njih muče i užasni radni uslovi, od mnogobrojnih kvarova autobusa i očajnog stanja voznog parka, do loše organizovanog toplog obroka, što ih je sve uz niske zarade podstaklo na protest. Neko vreme vlast je odbijala pregovore sa radnicima, međutim, kako je štrajk radnika GSP-a zastrašujuća okolnost za gradsku upravu, oni su na kraju pristali na razgovore sa radnicima i obećali da će prihvatiti njihove zahteve. Ostaje da vidimo da li će nedosledna vlast zaista ispuniti obećanja ili će vozači morati da stupe u štrajk.
Muzika na podcastu: Džezbollah
Radnički glas 