Da li u najvećem komunalnom preduzeću u Zagrebu ima viška zaposlenih ili vlast namerava da otpusti esencijalne radnike bez kojih će sistem stati?
Kako su prosvetni radnici u Senti naterali opštinu da im isplati zaostale naknade za prevoz?
Šta možemo naučiti iz pamfleta O agitaciji o tome kako da izgradimo odnose poverenja između radnika i komunista?
U rubrici Pogon, slusate razgovor sa Sandrom Crnković, sindikalnom poverenicom u Zagrebačkom Holdingu, najvećem komunalnom preduzeću u Zagrebu, u kome je nova gradska vlast koalicije Možemo najavila restrukturiranje i otkaze za preko 700 radnica i radnika. U nastavku rubirike, slušate razgovor sa Zlatkom Rahimićem, članom Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine iz Sente, koji je odneo pobedu nad opštinskim vlastima za isplatu zaostalih naknada za prevoz. U rubrici čitaonica govorili smo o pamfletu O agitaciji Arkadija Kremera i Juliusa Martova.
Izdvajamo iz političkog pregleda
Vlast je nakon referenduma o ustavnim promenama objavila svoju pobedu, sa navodno oko 60% podrške za njene predloge i izlaznošću od 30% upisanih birača. Međutim, pojedini politički akteri analizirali su rezultate po kriterijumu toga da li je na izbornim mestima bilo opoziicionih ili nezavisnih kontrolora, i došli su do zaključka da je na skoro svim mestima gde je bilo kontrole pobediila opcija protiv ustavnih promena, dok na mestima gde nije bilo kontrole postoje osnovane sumnje u zloupotrebe glasačkih materijala. Činjenica da opozicija nije obezbedila kontrolu referenduma, te da nije bila spremna da se organizuje oko odbrane glasova, pokazuje da su i vlas i opozicija saglasni oko samog sadržaja ustavnih promena – koje u suštini znače uvoođenje tehnokratske sudske vlasti koja nije odgovorna građanma več elitama, po modelu i diktatu Evropske unije. Naprotiv, opozicija je ovaj referendum pokušala da iskoristi samo kao ispraznu vežbu za aprilske izbore i podiči se navodnom otporu Vučiću, u gradovima na koje je bacila oko. O tome zašto je na referendumu trebalo glasati ne – ne samo pritv Vučića, već i protiv tehnokratskih modela vlasti koje nameće Evropska unija – možete slušati na našem Forumu, u prethodnom izdanju podcasta, za 14. januar.
Komisija za zaštitu konkurencije utvrdila je da na srpskom tržištu eletronike – televizora, mobilnih telefona, kompjutera i slično – uvoznici nezakonito određuju cene proizvoda u maloprodaji, vršeći direktni pritisak na prodavce da ne spuštaju cene ispod zacrtanog nivoa. Ovo kao rezultat ima to da ljudi u Srbiji plaćaju ove proizvode čak 16% više od evropskog proseka, a da ovaj novac direktno puni džepove posrednicima. Navodno podsticanje konkurencije, kao što je neretko slučaj u kapitalizmu, ovde je poslužilo kao kulisa za kontrolu i podizanje cena.
***
Grčka je objavila nove mere pritiska na svoje građane da se vakcinišu: naime, svi stariji od 60 godina ce da placaju kazne u visini od 100€, i to na mesečnom nivou, ukoliko budu nastavili da odbijaju vakcinaciju. Po podacima vlade, sada je u ovoj starosnj grupi vakcinisano tek preko 40% stanvništva. Istovremeno, u Austriji, gde je vakcinisano oko 70% stanovništva, vlada je odlučila da uvede obaveznu vakcinaciju i da ovlasti policiju da proverava i vrši monitoring statusa svih građana. Kazne u Austriji iznosiće 3600€, a plaćaće se i više puta godišnje. Sve ove mere koje države Evropske unije primenjuju najviše će pogoditi najsiromašnije slojeve stanovništva, koji su već najteže podneli Kovid krizu. One su ujedno pokazatelj nesposobnosti država da se suoče sa tim da sopstvene građane i građanke nisu uspele da ubede u smislenost epidemioloških mera koje predlažu..
Muzika na podcastu: Džezbollah
Radnički glas 