Kako je sud utvrdio da je GSP oštetio svoje radnike za topli obrok, šta doživljavaju radnici koji pokušavaju da ostvare ovo svoje pravo i kako im sindikat može pomoći?
Zašto na referendumu treba reći „ne“ promenama ustava koje za cilj imaju uvođenje zakulisnih, tehnokratskih i nedemokratskih institucija po modelu Evropske unije?
Kako preusmeriti podršku koju je Đoković dobio od običnih ljudi na kritiku državnih sistema represije i kontrole?
U rubrici Pogon slušate razgovor sa Ivanom Mihajlovićem iz Saveza ozbiljnih sindikalaca GSP-a o problemima radnika koji pokušavaju da ostvare svoje pravo na topli obrok u ovom preduzeću. U rubirici Forum slušate delove diskusije Radničkog glasa o tome zbog čega na predstojećem referendumu treba glasati protiv predloženih ustavnih promena. Konačno, u nastavku Foruma slušate razgovor o aferi Đoković.
Izdvajamo iz političkog pregleda
Sindikat Rudnika Zenica najavio je generalni štrajk za 15. Januar. Razlog je nepoštovanje odredbi već postignutog kolektivnog ugovora o isplati toplog obroka. Nadležni sud Grada Zenice je zbog velikih dugova blokirao račun rudnika, sa kog je trebalo da se izvrši isplata u decembru. Ako se nastavi blokada računa postoji opravdana bojazan da neće doći do isplata narednih plata. Ovo se ne dešava prvi put. Prošle godine u februaru je došlo do štrajka glađu rudara u Zenici iz istog razloga. zbog blokiranog računa dva meseca nisu isplaćivali topli obrok. Nakon toga je postignut dogovor sa Vladom BiH i Gradom Zenicom koji opet nije ispoštovan.
***
U Makedoniji, izabrani porodični lekari su dobili kazne od strane zdravstvenog fonda zbog toga sto su u toku pandemije, prepisivali lekove za koje je potrebna preporuka specijaliste. To su radili zbog toga što je zbog kovida bilo skoro pa nemoguće doći do specijaliste na vreme, mnogi su bili angažovani u kovid sistemu a preporuka specijaliste je bila oročena na najviše godinu dana. Iz udruženja lekara Makedonije kažu da nije u pitanju profesionalna greška već administrativna i to po pravilnicima još iz 2008. za koje i lekari i roditelji godinama urgiraju da je potrebno menjati ih, a posebno otkad je počela pandemija. Da lekari nisu prekršili pravilnik i svojim pacijentima dali recepte – što je prestup za koji se terete – pacijenti bi izvesno ostali bez neophodnih lekova: po ko zna koji put pokazalo se da je sistemu administracija preča od života ljudi.
U Kazahstanu već skoro dve nedelje traju protesti, najveći u skorijoj istoriji. Protesti su počeli drugog januara, a povod za njih bilo je udvostručenje cene tečnog gasa, koji je najkorišćenije gorivo u ovoj srednjoazijskoj državi. Međutim, uzroci protesta sežu mnogo dublje. Kazahstan je još od pada Sovjetskog Saveza žrtva nama dobro poznatih pljačkaških privatizacija i tranzicije u tržišni kapitalizam. Na vlasti je već trideset godina dinastija oligarha Nazarbajeva i njemu bliskih političara poput sadašnjeg predsednika Tokajeva, koji se na sve načine trude da obezbede sigurnost krupnog kapitala i investicija u ekstrakciju nafte i gasa iz Kazahstana. Kazahstan je danas model zemlje jako bogate gasom i ostalim prirodnim resursima gde je cela privreda usmerena na njihovu ekstrakciju s ciljem profitiranja kapitalista, pri čemu se stanovnici Kazahstana tretiraju kao potrošni radnici za niske nadnice ili kao suvišno stanovništvo kada je dovoljan broj radnika zadovoljen. Upravo zato su protesti počeli u najsiromašnijem i najeksploatisanijem zapadnom Kazahstanu poznatom po industriji nafte i gasa, ogromnom broju stanovništva koje je ostalo nezaposleno i masovnim radničkim borbama protiv užasnih uslova. Protesti su od početka imali radnički karakter oslanjajući se na tekovine nekadašnje sindikalne borbe u regionu. Ubrzo su zahteve proširili i na smanjenje nezaposlenosti, dostupnost vode za pice, smanjenje cena hrane, kao i ostavke lokalnih vlastodržaca. Protesti su se brzo proširili na velike gradove Almati i Nursultan, gde je došlo do obračunavanja policije i vojske sa građanima na ulicama sa preko 150 ubijenih i vise hiljada povređenih demonstranata. Evropska unija, koja je i ovde nosilac ključnih investicija u naftom sektoru, suptilno je podržala razračunavanje sa navodno nasilnim demonstrantima, dok je Rusija poslala vojsku u Kazahstan da bi podržala prijateljsku vlast u obračunu sa navodnim terorizmom. Iako su određene pobede osvojene, te je režim vratio stare cene gasa i obećao smanjenje nezaposlenosti, na radnicima Kazahstana ostaje da se izbore za bolju budućnost.
Muzika na podcastu: Džezbollah
Radnički glas 