Šta doživljavaju radnice u fabrikama Jure i Aptiva u Leskovcu koje se osmele da se sindikalno organizuju? Kako se premeštaji zloupotrebljavaju za kažnjavanje radnika? Kako se reaguje na seksualno uznemiravanje u fabrici?
Da li država uvodi mere za suzbijanje epidemije zato što se brine za naše živote ili zato što štiti profite vladajuće klase? Kako se odnosimo prema merama koje podrazumevaju veća ovlašćenja represivnog aparata da prati i ograničava naše kretanje?
U rubrici Pogon slušate drugi deo naših razgovora sa radnicima u metalskom sektoru u Leskovcu. Tema ovog dela razgovora koji vodimo sa radnicama fabrika Aptiv i Jura jeste gušenje sindikalnog organizovanja i šikaniranje koji radnice trpe na svojim radnim mestima. U rubirici Forum slušate delove diskusije Radničkog glasa o kovid merama i državnoj represiji, u kojoj smo se fokusirali na mere koje državnom aparatu daju nova ovlašćenja i sužavaju slobode kretanja, okupljanja i organizovanja.
Izdvajamo iz političkog pregleda
Prethodne nedelje radnici lanca za piće Drink store u Beogradu i Lazarevcu stupilo je u štrajk zbog nesiplaćenih zarada, neizvesne budućnosti firme kao i zbog maltretiranja i mobinga za koji optužuju vlasnika Dragana Marinkovića. Nakon nekoliko dana organizovanja štrajka upozorenja u trajanju od jednog sata radnici su prešli u potpunu obustavu rada. U izjavi koju je jedna radnica dala za lazarevački portal Gem info navodi se da vlansik ne isplaćuje zarade, prisiljava ljude da daju otkaze i tera firmu u stečaj što za rezultat ima potpunu egzistencijalnu neizvesnost za 500 zaposlenih u ovoj firmi.
***
Evropski sud za ljudska prava doneo je presudu kojom je odbio žalbu komunističke partije rumunije i dao legitimitet rumunskoj državi da zabrani registrovanje komunističke partije. Ovom presudom Evropska unija i Veće evrope su još jednom pogazili pravo na slobodu govora i slobodu političkog organizovanja i pokazale da su raspoložene da ove slobode štite samo dok one ne ugrožavaju vladajuću ideologiju kapitalizma. Presuda Evropskog suda za ljudska prava stoji u kontinuitetu sa brojnim rezolucijama Evropske unije kojima se svi levičarski i komunistički poduhvati označavaju kao totalitarni i vrši revizija istorije Evrope posle Drugog svetskog rata sa namerom da se komunizam obriše kao ključni i neophodni deo antifašističke borbe.
Na drugom krugu predsedničkih izbora u Čileu pobedio je kandidat levičarske koalicije – Gabrijel Borić. Reč je o izborima koji direktno proizlaze iz pobune Čileanaca krajem 2019. Godine u kojoj je stotine hiljade ljudi izašlo na ulice neposredno podsatknuti poskupljenjem javnog prevoza. Pravi razlozi njihovog nezadovoljstva bile su velike ekonomske nejednoakosti, niske plate i penzije, ruinirano zdravtsvo i školstvo i enormno bogaćenje političkih funkcionera. Rezultat ove pobune jesu predložene promene ustava koje će prvi put načini presek sa kontinuitetom Pinočeove diktature i koji bi trebalo da bude ratifikovan na referendumu 2022. godine. Zbog toga su ovi predsednički izbori predstavljali odmeravanje levice i desnice pre referendusmko glasanje. Borićev protivnik u drugom krugu bio Hoze Antonio Kast, kandidat krajnje desnice koji citira bivše fašističke diktatore. Iako ohrabruje činjenica da je Borić odneo pobedu, nužno se postavlja pitanje kako smo samo dve godine nakon velike narodne pobede bili na korak od toga da u čileu fašisti ponovo preuzmu vlast. Ne ohrabruje ni činjenica da je kampanju pred drugi krug izbora Borić vodio ublažavajući svoju levičarsku retoriku i ubeđujući centriste da neće sprovoditi radikalne mere u cilju smanjenja nejednakosti dok je Kast radio upravno suprotno, jačajući svoju fašističku retoriku sa kojom je na kraju osvojio 44,13% glasova.
Muzika na podcastu: Džezbollah
Radnički glas 