Zbog čega je važno da sindikat metalaca dobije reprezentativnost u Aptivu u Leskovcu i da pregovara za kolektivni ugovor? Kako izgleda rad u fabrici, zašto radnici odlaze na bolovanja, a zašto dobijaju otkaze?
Kakav je smisao državnih mera populacione politike? Za šta se bore Mame su zakon u Srbiji, a za šta roditelji-odgojitelji u Zagrebu? Kako vratiti pitanja majčinstva u fokus levice?
U rubrici Pogon slušate razgovor sa radnicima i članovima sindikata fabrike Aptiv u Leskovcu, kao i sa njihovim sindikalnim poverenikom, Markom Todorovićem. Između ostalog, govorili smo o uspehu Sindikata metalaca u Aptivu da se odupre pritisku menadžmenta da radnicima nametne dvanaestočasovno radno vreme, kao i o potrebi da se članstvo sindikata omasovi, kako bi stekli reprezentativnost i ušli u pregovore o kolektivnom ugovoru. U rubirici Forum slušate delove diskusije Radničkog glasa o majčinstu i populacionim politkama, koju smo vodili podstaknuti Vučićevim najavama da će majkama u Srbiji isplaćivati jednokratne premije za rođenje prvog deteta, dok se istovremeno koalicija Možemo u Zagrebu bavi ukidanjem mere roditelj-odgojitelj.
Izdvajamo iz političkog pregleda
Nakon dva masovna protesta održana širom Srbije u obliku blokada saobraćaja vlast je povukla novi zakon o eksproprijaciji i usvojila tražene izmene zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Podsećamo, nametnuti zakon o eksproprijaciji predviđao je prinudno oduzimanje imovine ne samo u cilju javnog interesa, već i na osnovu međunarodnih ugovora u interesu stranih privatnih kompanija. Demonstranti su smatrali da su ove zakonske promene bile u direktnoj vezi sa intresima kompanije Rio Tinto da prisvoji plodno zemljište u zapadnoj Srbiji i eksploatiše rudu litijuma. Procenjuje se da je na drugim blokadama, 4. decembra, na ulicama Srbije bilo preko 50 hiljada ljudi, i to okupljenih od najbrojnije blokade autoputa kod Sava centra i Gazele u Beogradu, do blokada brojnih puteva po malim mestima širom Srbije. Konačno, pod pritiskom građana koji i dalje ne odustaju od protesta, skupština opštine Loznica je u četvrtak 16. decembra obrisala rudnik Rio tinta iz prostornog plana. Ovakvo naizgled bezuslovno povlačenje režima predstavlja ohrabrujuću pobedu za pokrete odozdo, ali će vreme pokazati da li je u pitanju bio samo predizborni manevar SNS i Vučića te treba biti spreman na dalje organizovanje protiv stranih investitora poput Rio tinta.
***
Po osnovu nove presude britanskog suda, očekujemo da će osnivac Vikiliksa Džulijan Asanž biti izručen SAD . Za Asanžom je raspisana poternica nakon što je 2010. objavio hiljade zaštićenih dokumenata koji između ostalog svedoče o ratnim zločinima SAD širom sveta. U januaru ove godine je doneta presuda protiv izručenja Asanža SAD-u po osnovu da bi to predstavljalo ozbiljan rizik za njegovo mentalno zdravlje. Nakon žalbe SAD-a i navodnih garancija da će se pobrinuti da Asanž ne izvrši samoubistvo, prethodna presuda je oborena. Asanžu će biti suđeno po zakonima koji predviđaju kazne doživotne robije u najokrtunijim američkim zatvorima, pa čak i smrtnu kaznu.
Radnici borske topinice bakra u kompaniji Ziđin okupili su se 15. decembra u pogonu preduzeća kako bi izrazili protest zbog novih Ugovora o radu, kojim bi zarade bile umanjene i do 10 procenata. Nakon što su sindikati zatražili od predstavnika kineske kompanije Ziđin obrazloženja, uprava je ubrzo povukla nove anekse ugovora, sto sindikati smatraju uspehom protesta i njihovog pritiska na kompaniju. Letos je takođe postojao pokušaj da se na sličan nacin radnicima smanji plata, što je takođe obustavljeno usled protesta radnika. Vrhunac licemerja je i to što su u isto vreme, na svečanom prijemu u Skupštini grada u Boru, predstavnici lokalne samouprave uručili kompaniji Srbija Ziđin Koper plaketu za izuzetan doprinos privrednom razvoju i afirmaciji grada Bora.
***
Prema vestima koje stižu iz Etiopije postoji opasnost da ova istočnoafrička drava postane poprište novog velikog sukoba u kome će imperijalistička sila SAD da se upusti u razaranje jedne države, kako bi sprovela svoje geopolitičke interese i učvrstila vojnu nadmoć u ovom delu planete. Treba imati u vidu da je Etiopija kroz saradnju sa Kinom i Rusijom direktno ugrozila americke interese u Africi. U Etiopiji već više od godinu dana bukti rat između regionalne paravojne formacije iz oblasti Tigraj i državne vojske Etiopije, koji je rezultat nezadovoljstva svrgnute etiopske političke elite iz redova etničkih Tigrejaca. SAD, međutim, ovaj sukob pokušavaju da predstave kao genocid, što je deo taktike “humanitarne intervencije”, koja je već dobro poznata radničkoj klasni na Balkanu. Ovakva interpretacija sada se nameće u medijima i na društvenim mrežama, gde drugačija viđenja situacije već podležu cenzuri. SAD je pre mesec dana uveo sankcije Etiopiji, a sada je poslao i nekoliko hiljada vojnika u susedni Džibuti pripremajući tako teren za direktnu vojnu intervenciju.
Muzika na podcastu: Džezbollah
Radnički glas 