Kako su se radnici Mekdonaldsa u Srbiji organizovali u borbi za radnička prava?
Da li su vijetnamski radnici u Linglongu žrtve trgovine ljudima? Kako se Združena akcija Krov nad glavom bori pred Ustavnim sudom za nepovredivo pravo na dom? Kako do odbrane prava na abortus i koji je kontekst novog napada na žene u Poljskoj?
U rubrici Pogon, slušate intervju sa Urošem Milivojevićem, poverenikom sindikata radnika u Mekdonaldsu, koji po prvi put u regionu uspeva da organizuje zaposlene u tom lancu brze hrane u borbi za radna prava. U nastavku rubrike, emitujemo prilog o situaciji sa vijetnamskim radnicima u fabrici Linglong u Zrenjaninu, za koje se sumnja da su žrtve trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije. U rubrici Ulica slušate prilog o ustavnoj inicijativi koju je pokrenula Združena akcija Krov nad glavom, kako bi zaštitila pravo na jedini dom i sprečila kriminalizaciju solidarnosti. Konačno, u rubirici Forum slušate delove diskusije Radničkog glasa o trenutnoj situaciji u Poljskoj i ograničavanju prava na abortus.
Izdvajamo iz političkog pregleda
Grupa radnica koje su otpuštene iz lozničke firme Vali je 8. novembra ispred fabrike orgaizovala protest povodom potpuno netransparentnog procesa smanjivanja broja radnika u kome su šezdesetdve radnice izgubile posao. One su svedočile o užasnim uslovima rada u toj fabrici od mobinga, bedne dnevne naknade za topli obrok od 30 dinara, merenja vremena za odlazak u toalet, pa sve do fizickog nasilja. Odgovor na to bili su iznenadni otkazi bez ikakvog opravdanja, uz sumnju da su targetirane radnice koje su koristile pravo na bolovanje.
***
Savez ozbiljnih sindikalaca GSP-a objavio je saopštenje da su reprezentativni sindikati u Gradskom saobračajnom preduzeću Beograd pristali na smanjenje naknade za topli obrok zaposlenih i u tom smislu potpisali aneks kolektivnog ugovora sa predstavnicima grada i uprave preduzeća, koji je stupio na snagu 27. oktobra. Kao što ovaj sindikat navodi, reprezentativni sindikati su se ovim činom direktno svrstali na stranu interesa uprave, a na štetu zaposlenih u GSP-u. Pozivamo vas da poslušate razgovor koji smo vodili sa Ivanom Mihajlovićem iz Saveza ozbiljnih sindikalaca GSP-a, u izdanju našeg podcasta za 8. oktobar.
***
U Austriji je pre nekoliko dana uveden policijski čas za nevakcinisane. Zabranjen im je izlazak iz domova osim u vrlo specifičnim slučajevima. Policija je na ulicama i proverava kovid sertifikate slučajnih prolaznika. Ovo je izrazito represivna mera koja za cilj ima prikrivanje neuspeha vlade u obuzdavanju pandemije i ubeđivanju stanovništva da se vakciniše. Takođe, ova mera znači znatno proširenje nadležnosti policije i služiće kao izgovor za svaku dalju policijsku represiju, posebno u slučajevima demonstracija ili štrajkova i pitanje je da li će policija biti spremna da se odrekne ove moći kada pandemija bude utihnula.
U Zagrebu su nove gradske vlasti, predvođene liberalnom, navodno levom kolaicijom Možemo, ukinule meru “roditelj-odgojitelj”, koja je nezaposlenim roditeljima garantovala naknadu u visini plate za odgajanje dece. Protiv ovoga su se pobunili sami roditelji, korisnici mere, kao i feministika organizacija Femrevolt. Zamišljena kao konzervativna, demografska mera u cilju podizanja nataliteta,ona je svakako manjkava, pre svega jer brani upisivanje dece u vrtić i zasnivanje radnog odnosa, Međutim, ova mera je, kako navodi Femrevolt, rasteretila mnoge žene od egzistencijalne neizvesnosti kojoj su izložene, kao i materijalne zavisnosti od muževa, što je najčešći uzrok ostajanja u braku sa nasilnim partnerima. Suština problema je što je mera ukinuta bez ikakvog socijalnog programa za korisnike već je sve prepušteno tržištu, čime su posebno ugrožene najranjivije korisnice mere, poput Romkinja, žena bez visokog obrazovanja i lošeg materijalnog položaja. O ovoj meri, ali i položaju majki u Hrvatskoj uopšte, poslušajte naš razgovor sa Ksenijom Kordić iz Femrevolta, na podcastu za 24. septembar.
***
Pre dve nedelje, policija je zabranila okupljanje koje je više nevladinih organizacija planiralo za 9. Novembar, kako bi prekrečili mural Ratku Mladiću, generalu vojske republike srpske koji je odgovoran za masakr u Srebrenici 1995. godine. Uklanjanje njegovog portreta u Njegoševoj ulici u centru Beograda je bilo u skladu sa odlukama drzavnih organa koje su i same naložile stanarima zgrade da prekreče zid. Ovu zabranu okupljanja prekršilo je više aktivistkinja koje je policija privela, prerastajući u narendim danima u svojevrsne čuvare murala, zajedno sa ekstremin desničarskim grupama. Spontani protesti istog dana, kao i u subotu 13 novembra, trebalo je ne samo da osude veličanje ratnih zločina, već i da odbrane pravo na javno okupljanje i da se suprotstave policijskoj represiji i terenskom organizovanju fašističkih grupa. Međutim, ova okupljanja su pokazala i da je nužno da se u organizaciju ovakvih akcija, koje nisu samo simboličke već predstavljaju određeno odmeravanje snaga na terenu, uključi širi krug organizacija koje se zasnivaju na principima solidarnosti, ali koji imaju i određenu bazu i potencijal za mobilizaciju. Konačno, jasna je potreba da se ponudi bolje razumevanje fašizma i njegovog terenskog organizovanja, njegove veze sa policijom, državom i kapitalizmom, te da se borba protiv fašizma artikuliše ne kao rezultat buržoaskog, odnosno građanskog obrazovanja, već kao rezultat klasnog interesa radništva.
Muzika na podcastu: Džezbollah
Radnički glas 