U rubrici Pogon, slušaćete intervju sa Ivanom Mihajlovićem iz Saveza ozbiljnih sindikalaca GSP-a, sa kim smo razgovarali o aktuelnim problemima sa kojima se suočavaju vozači i drugi radnici u Gradskom saobraćajnom preduzeću u Beogradu. U rubrici Ulica razgovarali smo sa Anom Krstić iz Združene akcije Krov nad glavom, a povod za razgovor bile su nove taktike policijske represije i nadziranja, od kojih je neke vlast pokušala da legalizuje kroz predloženi pa povučeni nacrt novog zakona o policiji. Konačno, u rubrici Čitaonica slušate razgovor o pamfletu Najamni rad i kapital Karla Marksa, koji smo obrađivali na Septembarskoj školi Radničkog glasa, Femrevolta i hora Naša pjesma.
Izdvajamo iz političkog pregleda
Počev od 3. oktobra, Međunarodna mreža istraživačkih novinara počela da objavljuje ogromnu arhivu dokumenata, nazvanu Pandora, koji govore o tome ko je sve skrivao bogatstvo i izbegavao plaćanje poreza, koristeći takozvane poreske rajeve i ofšor kompanije. Pandora arhivu čini skoro 12 miliona procurelih dokumenata koji otkrivaju sakrivena bogatstva, a i u nekim slučajevima i kriminalne radnje, nekih od najmoćnijih i najbogatijih ljudi na svetu. Poseban bes usmeren je ka hiljadama političara koji su takođe prisutni u ovim dokumentima, uključujući čak 35 trenutnih ili bivih državnih lidera, poput Mila Đukanovića, Tonija Bera, Silvija Berluskonija, kao i Šeika Muhameda.premijera Ujedinjenih arapskih emirata. Dokumenti upućuju i na to da je Siniša Mali, trenutno ministar finansija Srbije, bio vlasnik 24 stana na bugarskom primorju u vrednosti preko 6 miliona dolara, za koje je prethodno tvrdio da je bio samo posrednik u kupovini. Pandora arhiva jasno pokazuje da politička elita niti je sposobna niti joj je u interesu da kontroliše pljačkaše mahinacije bogatih. Zbog toga je besmislena svaka politika koja se zadržava na borbi protiv korupcije, pa čak i na pukom progresivnom oporezivanju, uzdajući se u ovu istu političku elitu, a odsutajući od borbe za stvarnu političku moć u rukama radničke klase.
***
Na parlamentarnim izborima održanim u Nemačkoj 26. septembra ubedljiv broj glasača se na kraju odlučio za partije centra koje zdušno podržavaju kapitalističku ekonomiju: bilo za takozvanu socijademokratiju, koja je u blagom vođstvu, bilo za Merkeline demohrišćane, koji će izvesno posle 16 godina na vlasti preći u opoziciju. Partija Zelenih doživela je rolekoster izbornih procena koje su je uzdizale do prvog mesta sa 29% i bacale do 14%, da bi se na kraju zadovoljila sa 14,8 %. Jasno je da značajan broj glasača u Nemačkoj i dalje traga za političkom opcijom koja bi zastupala njihove interese i alternativu postojećem sistemu, a takođe je jasno i da partija Zelenih za njih predstavlja mačku u džaku – malo ko može da zna za šta se oni uopšte zalažu dok se, pod varljivom zelenom zastavom i zvučnim floskulama, više bave identitetskim politikama nego što nude prave alternative kapitalističkoj ekonomiji koja razara planetu. Značajan pad doživela je i partija Die Linke, odnosno Levica, koja je izgubila skoro polovinu poslanika i pala na 4,9% podrške na glasačkim mestima. Ovo takođe ne iznenađuje imajući u vidu njene impotentne i nepreincipijlne politike, uključujući učešče u lokalnim vladama koje sprovode pogubne politike štednje, ali i nesposobnost da zauzme principijelne pozicije protiv nemačkog i zapadnog imperijalizma i osudi aparthejd koji Izrael sprovodi nad Palestincima.
Da radnici i radnice u Nemačkoj žele promenu sistema možda najbolje govore rezultati referendum održanog u Berlinu, na kome je ubedjiva većina glasala da se stanovi koje iznajmljuju u Berlinu oduzmu privatnim kompanijama i putem eksproprijacije vrate u vlasništvo grada i iznajmljuju po pristupačnim cenama. Ovo je jasna poruka da za Berlince dom nije roba i ne treba da bude predmet spekulacija na tržištu.
Istog dana, vanredni lokalni izbori održani su i u Gracu, gde je najveći broj glasova, čak 29%, osvojila Komunistička partija Austrije. Za razliku od partije Die Linke u Nemačkoj, komunisti u Gracu ne samo što se ne stide svog imena, već svoju politiku zasnivaju na direknoj agitaciji i organizovanju radnika i radnica u Gracu, putem čega godinama stiču sve veće poverenje štajerske radničke klase: Ovo uključuje čitav niz njihovih inicijativa, od otvorenog telefona koji su pokrenuli za pomoć onih kojima prete banke ili iseljenje, do pokretanja socijalnog vrtića pod okriljem partije i drugih službi koje direktno pomažu običnim ljudima čija je materijalna egzistencija ugrožena.
Muzika na podcastu: Džezbollah.
Radnički glas 