Sa Zoranom Markovićem, iz Sindikata metalaca, govorimo o pokušajima kapitalista da uguše sindikalno organizovanje i da nametnu prekovremeni rad u leskovačkim fabrikama Jura i Aptiv. Sa Natašom Elenkov, članicom grupe Ženska solidarnost, o aktuelnim borbama žena protiv seksualnog nasilja. U novoj rubrici na našem podcastu, Čitaonica, naši članovi govore o poukama i lekcijama iz čitanja Komunističkog manifesta danas.
Moramo da ohrabrimo radnike da svaki vid mobinga, svaki vid zaštrašivanja prijave, da se odupru kada vide da rukovodilac ili bilo ko iz menadžmenta šikanira koleginicu ili kolegu, jer sutra to može da se desi i njima.
Zoran Marković, sindikat metalaca
Izdvajamo iz političkog pregleda
Od petka 23. Jula stanovnici naselja Karaburma u Beogradu održavaju danonoćne proteste u Ulici Marijane Gregoran, na pešačkom prelazu gde je poginuo devetogodišnji dečak Stefan Balić, kada je na njega, njegovog brata i oca naleteo automobil. Građani su posebno revoltirani jer je vozač koji je usmrtio dečaka bio pušten da se brani sa slobode, uprkos tome što je pobegao sa mesta zločina i što ima istoriju nasilnog ponašanja i kršenja zakona. Zahtevi građana, koji se organizuju preko facebook grupe Pravda za Stefana koja sada broji više od 10 hiljada članova, uključuju i preispitivanje rada sutkinje koja je ubicu pustila na slobodu. Ovaj protest ukazuje na neophodnost toga da u demokratskoj državi, koja staje na stranu radnika i radnica, a ne vladajuće klase, svi državni činovnici, uključujuči i sudije, budu smenjivi, odgovorni narodu, i bez privilegija koje prevazilazi položaj običnog čoveka.
Protestu na Karaburmi solidarno su se pridružili i stanari bloka 37 na Novom Beogradu koji se nedeljama organizuju kako bi sprečili investitorsko uništavanje svog komšiluka, ali i radnici i radnice Hitne pomoći, sa dvoja kola sa upaljenim sirenama, u znak podrške svom kolegi, lekaru – ocu preminulog dečaka. Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta, Rade Panić, javno je upozorio da oni zbog toga ne smeju da budu predmet bilo kakve osvete države.
Na grupi Pravda za Stefana brojne objave ticale su se drugih, po svemu sudeći sličnih slučajeva, pogibija usled nasilnih vožnji, koje su se završile bez pravde za žrtve. Iste nedelje u vestima je osvanula i informacija da je apelacioni sud povećao kaznu sinu Željka Mitrovića sa za žrtvu ponižavajućih 11 meseci na ništa manje ponižavajućih godinu dana kućnog zatvora, jer je 2013. godine, vozeći džip na pešačkom prelazu udario i usmrtio 17-godišnju Andreu Bojanić. Jasno je da su pitanja korupcije i sudstva koje radi za moćne i bogate prva koje treba ispitati. Međutim, sistemsko ignorisanje žrtava saobraćajnih nesreća ima i za cilj normalizovanje individualnog automobilskog saobraćaja kao rešenja za našu mobilnost – rešenja koje ne samo što nije u interesu radničke klase, već je i dokazano nebezbedno i rezultuje pogibijama i uništenim životima.
***
Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko uneo je dopune Zakona o Krivičnom zakonu BiH kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida. Ovakva zakonska rešenja zabrane govora, osim što su nametnute autoritarne mere, neće uticati zaista na problem veličanja ratnih zločinaca u društvu, a izvesno će ciljati na kažnjavanje “običnih” ljudi dok brani interese političke elite i onih koji podstiču etničku netrepeljivost u BiH.
Podsećamo da je pozicija koju drži Valentin Incko mesto predstavnika Ujedinjenih nacija čiji je cilj nadgledanje sprovođenja Dejtonskog sporazuma, odnosno da nije u pitanju institucija koju je uspostavio i za koju ga je izglasao narod Bosne i Hercegovine. Njegova uloga je održavanje interesa zapadnih imperijalističkih sila u regionu, a ne briga o interesima radništva.
***
Prema izvodu iz svedočenja Veljka Belivuka, šefa kriminalne grupe osumnjičenog za više ubistava, do kojih je došao KRIK – Mreža za istraživanje kriminala i korupcije, kompanija CarGo dovodi se u vezu sa političkim vrhom Srbije. Kako optuženi navodi, Vučić ga je zamolio da utiče na taksiste da ne protestuju protiv kompanije CarGo jer je to navodno prijateljska firma u kojoj interese ima brat premijerke Ane Brnabić. Kada smo snimali prvo izdanje ovog podcasta intervjuisali smo bivšu radnicu kompanije CarGo, čiji smo identitet zaštitili audio distorzijom. Iskustvo rada na ovom intervjuu naučilo nas je da je mnogo lakše kritikovati političare, pa i samog Vučića, na simboličkom nivou, nego li kompanije koje stoje iza njih i koje zgrću profite, eksploatišu radnike i koje na bilo kakvu javnu kritiku neretko odgovaraju skupim tužbama, ali i mobilisanjem državne represije.
Muzika na podcastu: Džezbollah.
Radnički glas 